Image default

Renoviranje starih seoskih kuća

Dugo vremena je u kritičnim godinama na selu važila jedna pouka za mlade: „Idi u grad, lupaj džezve, nemoj zemlju da prevrćeš.“ Ubrzani način života dvadeset i prvog veka, razvoj tehnologije, razvoj sektora informacionih tehnologija inicirale su da se ustale migracije iz sela prema gradu.

Tokom poslednjih nekoliko godina mnogo se govori o povratku mladih na selo. Mladi maštaju o kupovini kuće sa velikim dvorištem u kome bi gajili kokoške, guske i patke, za početak kupili par košnica i u vrtu uzgajali zdravo voće i povrće.

Povratak na selo često nije vezan samo za posao i proizvodnju, već je motivisan isključivo željom za promenom načina života. Kažu da je seoski mir nezamenljiv. Još ako tome dodamo nameru da živimo zdravije i da se posvetimo jedni drugima, došli smo do jasnog cilja šta učiniti.

Mladi pri povratku u ruralna područja prvo kupe kuću i okućnicu, renoviraju je, prilagode svojim potrebama i tako započnu seosku idilu, željni zdravog života, daleko od gradske gužve.

Posmatrajući slike starih kuća, vidimo jasno stapanje sa terenom bez velikih ulaganja. Kuća na selu prezentuje simbol lepote seoskog područja i življenja. Naši preci su domaćinstva zidali od ekološki obnovljivog dostupnog materijala. Zbog toga su danas seoske kuće izdržale „test vremena“, pa su još uvek useljive i dostupne za življenje.

Davnih godina kuće su pokrivane slamom, kasnije šindrom, pečenom zemljom, ciglom, a u temelju je bio kamen. Uvek se upotrebljavao prirodni materijal koji se uklapao u seosko područje.

Karakterističan element starih seoskih kuća je trem, veoma važan prelazni prostor koji je od aprila do septembra korišćen kao mesto gde se jede, spava, sklanja od sunca ili kiše. Stare kuće imale su centralni deo gde se nalazilo ognjište i taj deo se zvao „kuća“. Ognjište je oduvek imalo veliku magijsku moć.

Zemljani podovi karakteristični su za stare seoske kuće. Kuće od zemlje „dišu“. One primaju višak vlage iz vazduha, oslobađaju ga, imaju termoregulaciju… Svi znamo kako kuća od blata zimi greje, a leti hladi. Danas stari zemljani podovi mogu da se renoviraju. Stara zemlja iz kuće zameni se novom, stavi šljunak, pesak i slama, a zatim završi lanenim uljima, voskom, pigmenitma. Sve to može na elegantan način da izgleda kao mermerna ploča, a da bude ekološki zdravo.

Stručnjaci savetuju da se renoviranje starih seoskih kuća ne uradi za kratak vremenski period, nego korak po korak. Na taj način može mnogo toga da se promeni. Dodaju i da prvo treba napraviti projekat po kojem se planira renoviranje.

Zamena materijala za pokrivanje kuće je od velikog značaja. Trska je nekada bila jedini materijal za pokrivanje, a ujedno i najjeftiniji. Danas to nije slučaj. Trska je danas jedan od najskupljih materijala. Ali, pošto je ovaj materijal istovremeno i termo i hidro izolacija, cena je opravdana. Od velikog je značaja odabrati kvalitetan pokrivni materijal, kako bi kuća odolevala vremenskim neprilikama – vetar, vlaga, niske temperature. Danas se pretežno koristi glineni crep i crep od betona, drvene krovne table, krovovi od šljunka i još mnogo toga.

Ono što ima zanatsku vrednost, a što je od velikog značaja za obnovu jesu vrata i prozori. Često je za renoviranje stare seoske kuće ukoliko želite da zadržite njen originalni izgled potrebno nabaviti i materijale koji su slični ili isti kao materijali koji su se koristili prilikom izgradnje kuće. Lepo izgleda kada je stara kuća zadržala svoj prvobitni izgled, svoju toplinu a elementi koji su dotrajali zamenjeni novim ali takođe isto tako dizajnirani kao prvobitni koji su bili postavljeni.

Ipak, mora se znati da nisu svi prozori isti i da je veoma važno uzeti u obzir vaše specifične potrebe. Jedan faktor koji će posebno uticati na izbor prozora jeste lokacija. U zavisnosti od klime područja u kome je kuća locirana, izolacioni prozori variraju u formi i ceni.

Ako je kuća locirana gde su oluje česta pojava, onda ste verovatno spremni na činjenicu da su oštećenja prozora nešto što se veoma lako može dogoditi. Zapravo, ako živite u delu u kom postoji dosta drveća sa velikim granama ili gde često padaju obilne kiše i grad, onda znate da su do sada vaši prozori istrpeli dosta ogrebotina i manjih, naizgled nevidljivih oštećenja. Svako mikro oštećenje koje na prvi pogled ne vidite može prouzrokovati brže pucanje prozora, gubitak izloacionih mogućnosti i slabljenje kvaliteta stakla. Važne je odabrati kvalitetne materijale kako bi renoviranje stare seoske kuće imalo značaja. Nekada se i veliko oštećenje stolarije mora zameniti, pa makar i naškodilo ruralnom šarmu seoske kuće.

Fasada je zanimljiv spoj tradicionalnog i savremenog.

Renoviranje enterijera je pravo zadovoljstvo kod renoviranja seoske kuće. Potrebno je izgletovati zidove i krenuti u avanturu krečenja. Bitno je koristiti kvalitetne disperzije bele sa dodatkom raznih tonera, uz pomoć raznih valjaka, sunđera, novina. Stari nameštaj može se obojiti akrilnim bojama. Bitno je dobro pripremiti podlogu, kvalitetne boje, lak za zaštitu i kvalitetan pribor i četke. Sa modernim nameštajem u ovom  slučaju ne treba preterivati –treba da preovlađuje bela boja kako bi opšti osećaj bio osvežavajući, čist i nekako –poseban.

Uobičajeno je da se po starim kćama čuva sve i svašta. Ali postoje ljudi kojima treba to ustupiti, dati ono što vam ne treba i ostaviti ono što je lepo i funkcionalno. Tako se napravi lep kutak za uživanje u miru i tišini.

Interesantne za gradnju u seoskim područjima danas su vinarije, prezentacione sale i domovi kulture. Posle rekonstrukcije ti objekti daju novi izgled selu, daju šansu da se život meštana podigne na viši nivo. Bogata turistička ponuda i smeštajni kapaciteti doprinose da svako poljoprivredno gazdinsvo može prerasti u etno selo.

Piše: Milica Lukić, magistar poljoprivrede

Povezani članci

Sve što bi trebalo da znate o iranskom prirodnom kamenu

admin

Predstavljen prvi pametni 5G traktor na vodonik

admin

Zeolit, kamen života koji se kuva

admin

Ostavite komentar