Rešenjem Narodnog odbora ošine Bjelovar, 12. 3. 1953 je osnovano preduzeće „Metal“ ljevaonica, strojobravarija i kovačnica. Na dan osnivanja preduzeće je imalo 26 radnika i službenika.
Do kraja 1953 godine preduzeće je već imalo 35 zaposlenih. 1956 dolazi do radikalne promene u poslovanju, stvara se novi i kvalitetniji proizvodni program koji uključuje bagere, transportere, ciglarska kolica i reduktore. 1958 proizvodnja se proširuje na kotlove za centralno grejanje i stezni alat. 1959 godine je usvojena proizvodnja dizel lokomotiva od 10 do 100 Ks.
U tom periodu je izgrađena nova upravna zgrada, uglavnom kroz dobrovoljni rad zaposlenika tvornice koji su uložili 65.000 dobrovoljnih radnih sati. Preduzeće je između 1958 i 1959 osiguralo 10 stanova za svoje radnike, a od 1960 osiguran je topli obrok za sve zaposlenike. Na predlog radničkog saveta i osnovne organizacije SK, „Metal“ je 17. 1. 1960 godine promenio ime u Tomo Vinković – tvornica strojeva i ljevaonica. Tvornica je nazvana po narodnom heroju Jugoslavije Tomi Vinkoviću (10. 12. 1909 – 14. 1. 1942). 1961 godine radničko veće je donelo odluku novim strateškim ulaganjima i uvozu proizvodne opreme iz Poljske. Sredinom 1964 u tvornici su formirana dva proizvodna pogona: ljevaonica železa i izrada strojeva. Svaki pogon je izabrao svoj radnički savet uz koje je postojao centralni radnički savet. 1965 Tomo Vinković je započeo inicijalne pregovore o proizvodnji motokultivatora i jednoosovinskih traktora pod licencom italijanske kompanije Pasquali iz Milana.
Proizvodnja po licenci je započeta iduće godine, te je Tomo Vinković istovremeno napustio raniji široki asortiman proizvodnje. Od tada prioritet u proizvodnom programu dobija proizvodnja poljoprivrednih mašinai priključaka. U proizvodnom programu su dominirali motokultivatori P.E.-14 (14Ks), te nešto kasnije P.E.-15 (15Ks) i zglobni traktore TV-15 (15Ks) i TV-18 (18Ks). Konstrukcija TV-15 i TV-18 se temeljila na nadogradnji motokultivatora. Prvi traktor Tomo Vinković je proizveden 1968 uz suradnju nekoliko jugoslavenskih preduzeča. Većina delova je nabavljano od beogradskog DMB-a, kočanskog Ruena i Prve Petoletke Trstenik, dok je sam Tomo Vinković izrađivao manji deo rezervnih delova i vršio finalizaciju proizvoda. Osnovni problemi i poteškoće sa kojima je Tomo Vinković u tom periodu bio suočen su bili: nedovoljni radni prostor, nedovoljna kadrovska ekipiranost, nedovoljna stručnost radnika, pronalaženje potrebnog broja kooperanata, pomanjkanje obrtnih sredstava, neusklađeni odnos između cene repromaterijala i cene finalnih proizvoda, usvajanje novog proizvodnog programa, osigurano tržište, zastoji u proizvodnji zbog redukcije električne energije i drugo. Uprkos svemu tome, Tomo Vinković je iz godine u godinu beležio rast prihoda.
1972 pristupljeno je vlastitoj samostalnoj konstrukciji i proizvodnji zglobnih traktora. 1973 izvrešena je reorganizacija poslovanja po ustavnim načelima. Formirane su dve osnovne organizacije: OOUR Ljevaonica i OOUR Fabrika traktora, te radna zajednica Zajedničke službe.
Centralni radnički savet je promenio naziv u Radnička konferencija. Nakon ovih promena, Radnička konferencije je donela odluku o izgradnji nove fabrike. Kamen temeljac za novu Tomo Vinković fabriku je položen 9. 5. 1974 godine. Dve godine kasnije, 9. 5. 1976. U novoj fabrici su kroz godine zapošljavani dodatni radnici. Od 1976 do 1980 Tomo Vinković je proizvodio traktore: TV-418 (18 Ks), TV-521 (21 Ks) i TV-730 (30 Ks). Navedeni tipovi traktora su 1981 modernizirani. U istom razdoblju Tomo Vinković je proizvodio dopunski program proizvodnje mašina za specifične namene i to: samoistovarivač TV-600, transporter TV-1518/1521 i rotokos TV-1218. Proizvodnje je bila dodatno proširena na rotokopačice (freze) TV-95/120, drljače TV-250/2/3, prikolice TV-PPK 1500 i PPK-2/5, te centrifugalne pumpe.
Od značajnijih kooperanata Tome Vinkovića iz toga doba pojavljuju se: beogradski Dvadesetprvi maj, Prvomajska iz Zagreba, Prva Petoletka iz Trstenika, IMP Panonija iz Murske Sobote, Agis iz Ptuja i drugi. Na svome vrhuncu 80′-tih Tomo Vinković je zapošljavao preko 1.100 radnika, te proizvodio godišnje preko 4.600 traktora. Tomo Vinković je svoje proizvode distribuirao širom Europe, Azije i Afrike. 1990 godine, izdvajanjem iz Tomo Vinković stvoreno je poduzeće Tvornica traktora Bjelovar. Vrednost Tome Vinkovića odn. Tvornice traktora Bjelovar je 1992 godine procenjena na 11 miliona DEM, bez društvenih nekretnina koje su bile u vlasništvu preduzeća. Predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito je prilikom posete tvornici na dar dobio zglobni traktor TV-18, a koji se kasnije upotrebljavao na Brijonima.