Upotrebom senzora u staklenicima se može potencijalno smanjiti potrošnja vode i do 25% istovremeno štedeći energiju
Dvojica istraživača Departmana za biologiju, Univerziteta u Novom Meksiku, SAD, profesor Dejvid Hanson i naučnik za istraživanje i razvoj Patrik Hadson razvili su tehnologiju „mikro-igle“ za merenje vode i ostalih parametara u biljkama.
Od samog početka predviđali su primenu putem „nosivih“ mikrosenzora pričvršćenih za useve u bežičnoj mreži kako bi mogli neprestano da očitavaju nivo vode i “kondiciju” biljaka u realnom vremenu kako bi uzgajivači mogli bolje da odrede pravo vreme za navodnjavanje i na taj način pospešili optimalan rast biljaka. Proveli su dve godine u razvoju, testiranju i dokazivanju sistema pre nego što su krenuli u komercijalizaciju.
„Bio sam vodeći istraživač projekta za UNM i u prvih šest meseci bio sam uveren da će oprema funkcionisati i da bi trebalo da postane komercijalni proizvod,“ izjavio je Dejvid Hadson „ali morali smo da provedemo još godinu i po da bismo razvili opremu kako bi investitori bili voljni da ulože u razvoj sistema.“
Hanson i Hadson licencirali su intelektualnu svojinu prošle godine kao zajedničku tehnologiju UNM-a i kompanije Sandia, a zatim su se obratili kompaniji za razvoj elektronske opreme Next State Systems kako bi stvorili prvi komercijalni prototip.
Taj prvi sistem sada je dostupan biotehnološkim istraživačima. Prvi kupac je bio Univerzitet Florida sa ciljem testiranja agruma. Hanson kaže da se trenutno pregovara sa većem brojem komercijalnih kompanija koje uzgajaju povrće u staklenicima.
Trenutni komercijalni prototip dizajniran je za istraživačke svrhe. Pomalo je glomazan i “veže” se za jednu biljku, iako uključuje više mrežnih senzora za merenje nivoa vode i drugih parametara u biljci domaćinu i nekoliko okolnih.
„Uređaj je postavljen na vrh biljke i ne utiče na njen rast i razviće.“, rekao je Hanson. „Elektronski signal prolazi kroz biljku, a zatim merimo otpor u različitim biljnim tkivima, što nam govori koliko vode i jona ima u biljci. Opširno smo uporedili ta očitavanja sa drugim standardnim merama i vrlo dobro se poklapaju.“
Merenjem, uzgajivači mogu odrediti najbolji momenat navodnjavanja kako bi obezbedili optimalan rast biljaka, poboljšavajući prinos i kvalitet.
Sledeći korak je minijaturizacija senzora kako bi bili postavljeni na stotine ili hiljade gajenih biljaka.
„Trenutni uređaj je glomazan i očitava podatke sa jedne ili dve obližnje biljke“, rekao je Hanson. „Sada radimo na tome da taj pojedinačni uređaj pretvorimo u distribuiranu bežičnu mrežu sa senzorskim čvorovima na baterije za velike staklenike. Novi sistem će uključivati dugotrajne baterije koje će uzgajivačima omogućiti da na terenu postave celu mrežu senzora koji će tokom cele sezone rasta biti operativni bez potrebe za dopunjavanjem ili promenom baterija. “
Biće potrebno još nekoliko sezona testiranja u praksi kako bi se sistem optimizovao, i kako bi bila omogućena masovna proizvodnja.
„Moramo smanjiti troškove proizvodnje kako bi sistem bio dostupan širokoj upotrebi“, rekao je Hanson.
On procenjuje potencijalne uštede vode u staklenicima do 25% primenom optimalnog navodnjavanja. To bi, zauzvrat, moglo znatno smanjiti troškove energije ređim pokretanjem sistema za navodnjavanje.
Kada mreža mikrosenzora bude dostupna, prvo će se usmeriti na useve visoke vrednosti, kao što su ukrasne biljne kulture, jer poboljšani kvalitet i količina useva mogu pružiti veliki podsticaj za komercijalizaciju opreme.
„Postoji potencijal za značajne ekološke koristi i uštedu energije“, zaključio je je Hanson.
Preuzeto: https://poljoprivreda.info/