Mehanizacija predstavlja jedan od najznačajnijih činilaca u održavanju sadašnjih i podizanju novih savremenih zasada voća.
U zemljama sa razvijenim voćarstvom sve se više usavršava mehanizacija koja je specijalizovana samo za voćarsku proizvodnju. Kod nas se mehanizacija za ratarsku proizvodnju, uglavnom, koristi i u voćarskoj proizvodnji. Šta više, u voćarstvu se koriste i priključna oruđa, koja ne bi trebala da se koriste ili se mogu koristiti u manjoj meri, tako da su zemljišta u voćnjacima suviše zbijena, a u redovima se javljaju veliki bankovi.
Prilikom podizanja savremenih zasada voća, jedna od veoma važnih agrotehničkih mera jeste podrivanje i duboko oranje zemljišta. Rigolovanje zemljišta se izvodi vučenim plugom rigolerom koji radi na dubini 60-100 cm. Obično se za vuču ovih plugova koriste traktori guseničari. Plug za rigolovanje treba da bude opremljen kulturnom daskom koja prevrće plasticu za 120-130°, kako se plodno zemljište ne bi prebacivalo na dno brazde. Na zemljištima koja imaju plitak oranični sloj prvo se izvodi podrivanje na dubinu od 60-80 cm, a zatim oranje na 30-40 cm običnim plugom. Još bolje je ako podrivači imaju dozator za mineralno đubrivo. Primena podrivača je povoljnija jer se oni mogu agregatirati sa traktorima veće snage koji se koriste u ratarstvu.
Kod pripreme zemljišta za sadnju radi manjeg gaženja zemljišta treba koristiti lakša oruđa kao što su kultivatori sa dletastim, kopljastim i strelastim motičicama, lakše tanjirače i setvospremače.
Sadnja sadnica je operacija koja se obično izvodi ručno. Rupe za pojedinačnu sadnju mogu se kopati i traktorskim bušilicama sa burgijama promenjivog prečnika od 20-60 cm. Takođe, kod sadnje okulanata u gustim zasadima, rupe se mogu kopati pomoću hidraulične burgije – hidrobura. Ovom metodom se buše rupe u dobro slegnutom zemljištu. Mlaznica na vrhu obično ima četiri rupe, jednu u sredini prečnika 4 mm a tri sa strane od po 1,5 mm. Uz radni pritisak od oko 40 bara i kapacitet od oko 60 l/min vode, moguće je bušiti 8-12 rupa u minutu. Pomoću hidrobura moguće je bušiti rupe za postavljanje potpornih kolčeva.
Kada su u pitanju mašine za redovnu proizvodnju onda se može govoriti o mašinama za obradu, za rezidbu i usitnjavanje ostataka rezidbe, mašine za zaštitu, mašine za mehanizovanu berbu, mašine za manipulaciju i transport plodova.
Jesenja-zimska obrada zemljišta u zasadima voća može se izvoditi višebraznim klasičnim plugovima, ali ih treba izbegavati jer se njihovim korišćenjem dobija neravno oranje sa slogovima i razorima i stvaraju se veliki bankovi u redovima. Bolje rešenje je primena vinogradarskog “V” pluga, koji se može adaptirati kao odgrtač ili zagrtač. Pomoću ovog pluga moguće je stvaranje bankova u redu, tako da jedne sezone radi kao zagrtač a druge kao odgrtač. Jedan od najboljih rešenja za ovu obradu je korišćenje čizel plugova koji imaju radne organe u vidu dleta ili dleta sa podrezujućim motičicama. Čizel plugovi su manji potrošači pogonske energije, daju tzv. ravno oranje bez razora i slogova. Kod ovih plugova postoji mogućnost ugradnje depozitora za mineralna đubriva.
Za prolećno-letnju obradu mogu se koristiti tanjirače, roticione sitnilice (freze), kultivatori sa promenjivim radnim zahvatom koji su opremljeni streličastim motičicama. Tanjirače treba koristiti onda kada je korov više razvijen. Freze koje su veliki potrošači energije treba koristiti kod jako zatravljenih i ekstremno vlažnih zemljišta. U svakom drugom slučaju treba težiti da se obrade izvede kultivatorima. Idealno rešenje je kultivator sa promenjivim radnim zahvatom koji je opremljen sa streličastim motičicama koje dobro usitnjavaju zemljište i podrezuju korove.
Za obradu u zoni reda moguće je korišćenje bočnih oruđa, kao što su bočne freze, bočne tanjirače, bočni podrezujući nož i bočne kosačice. Prihvatljivo rešenje za naše uslove je bočni pomični uređaj koji se montira na osnovnu mašinu koja vrši obradu i u međurednom prostoru, ali istovremeno vrši i obradu u redu. Zaštita od korova u redu može da se izvodi uređajem koji ima promenjivi nosač sa rasprskivačima za tretiranje u trake. Ovu operaciju je moguće izvoditi sa rasprskivačima za bočno tretiranje tako da nosač ne dolazi u dodir sa voćkama, tako da ne dolazi do njihovog oštećenja.
Iznošenje grana iz voćnjaka povećava troškove proizvodnje. Bolje rešenje je usitnjavanje ostataka rezidbe snažnim rotacionim mašinama. Za uspešnu primenu ovih mašina, odrezane grane treba da budu postavljene u zboj za lakše i potpuno zahvatanje pri usitnjavanju. Značajan problem pri rezidbi voćaka je uklanjanje orezanih grana. Ova operacija može da učestvuje značajnije u strukturi troškova ako se ne organizuje kako treba. Izvlačenje i uništavanje grana može da učestvuje u strukturi troškova rezidbe i više od 30%, dok se upotrebom drobilice grana troškovi značajnije smanjuju, a sa druge strane se usitnjena masa kasnije obradom unosi u zemljište.
Zaštita voćaka od bolesti i štetočina izvodi se orošivačima (atomizerima) koji su najčešće opremljeni aksijalnim ventilatorima. Karakteristika ovih ventilatora je da daju veće količine vazdušne struje čime se dobija bolja prodornost zaštitnog sredstva kroz krošnje voćaka i veći domet mlaza.
Savremene tendencije razvoja tehnike za zaštitu voća u svetu ogledaju se u primeni uređaja koji omogućuju smanjenje norme tretiranja sa 1000-1200 l/ha na 150-300 l/ha. U razvijenim voćarskim zemljama praksa je potvrdila da je to moguće, ali su potrebni savremeni orošivači. Korišćenjem klasičnih (standardnih) orošivača sa aksijalnim ventilatorima 40% od ukupnog mlaza se deponuje na listove biljaka, a 60 % odlazi u okolinu. Ovakvi orošivači mogu se koristiti samo za zatvorene plantaže. Kod savremenih orošivača oko 90% zaštitnog sredstva dospeva na biljke, prolaz kroz biljku je duži pa nema depozicije zaštitnog sredstva, traktoristu ne zahvata zatrovan vazduh itd.
Prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Preuzeto iz knjige: “Proizvodnja voća na malim površinama”