U sklopu „Boš dizel centra – Žeravica“ u vojvođanskom selu Novo Miloševo, nalazi se jedinstveni muzej traktora, parnih i poljoprivrednih mašina, zanatskih radionica, opreme i pokućstva. Nastavljajući porodičnu tradiciju dede Milorada i oca Milivoja, Čedomir Žeravica je porodičnu radionicu pretvorio u dizel centar koji je svojevremeno proglašen za najbolji servis poznate nemačke kompanije na prostoru bivše Jugoslavije i Mađarske.
Sve je poteklo krajem sedamdesetih godina prošlog veka od ideje Milivoja Žeravice da nabavi traktor Fordson 10-20 HP iz 1924. godine, kakav je imao njegov otac Milorad među prvima u selu. Saznao je da u okolini Kragujevca postoji takva poljoprivredna mašina, otišao je da je pogleda i iznenadio se kada je tamo zatekao nekoliko sličnih traktora iz tog vremena.
Došao je na ideju da ih sve otkupi i tako na neki način spase ove antikvitete nestajanja sa ovih prostora. U početku je to bila mala zbirka od nekoliko traktora, a do nivoa muzeja, koji je jedinstven u našoj zemlji, doveo ju je njegov sin Čedomir.
U muzeju je izloženo nekoliko hiljada eksponata i može se sagledati tehnički razvoj privrede tokom gotovo tri veka u ovom delu Evrope! Pojedini eksponati i kolekcije predstavljaju raritete i mogu se svrstati u važnije zbirke na prostoru Balkana.
Najznačajnije mesto zauzima kolekcija traktora, zatim šest parnih mašina i vršalica, koje su za pogon koristile parne mašine. Međutim, može se reći da centralno mesto zauzima najstariji sačuvani traktor u Srbiji, američki Hart-par, model 30 iz 1920. godine, a najviše je traktora austrijskog Štajera.
U muzeju je izloženo nekoliko hiljada eksponata i može se sagledati tehnički razvoj privrede tokom gotovo tri veka u ovom delu Evrope.
Interesantno je da je većina traktora skoro u potpunosti restaurirana i moguće ih je staviti u pogon! Zahvaljujući Čedomiru Žeravici i njegovim majstorima mnogi traktori, stari više decenija, kao i vršalica sa parnom mašinom iz 1924. godine, još mogu da se koriste.
Poljoprivredne mašine su predstavljene sa više od tri stotina eksponata i čine ih duga i kratka drvena kola, oraći i paraći plugovi, sejačice, rolje, drljače, kosilice, grablje, krunjači, sita, rešeta, kantari, mazalice, dizalice. Pomoću ovih predmeta prikazan je razvoj poljoprivrede tokom 19. i 20. veka.
Većina traktora je skoro u potpunosti restaurirana i moguće ih je staviti u pogon.
Zanimljive su i kolekcije automobila, motora, radio i televizijskih prijemnika, starog nameštaja, muzičkih instrumenata, pisaćih mašina, dečjih kolica i igračaka. Poseban prostor zauzimaju eksponati vezani za stare zanate i radionice, pa se može videti kako je izgledala stolarska, kolarska, mašinbravarska, krojačka, obućarska, šeširdžijska, sajdžijska, berberska, sodadžijska i kovačka radionica. Svaka od njih se sastoji od više desetina predmeta koji dočaravaju način rada i života u prošlim vremenima.
Svi zainteresovani mogu ovaj specifični muzej posetiti svakog radnog dana od 8 do 16 časova, u ovom banatskom selu nadomak Novog Bečeja.
Preuzeto: https://www.agromedia.rs