Zašto je važna obrada zemljišta u voćnjacima? Koje greške izbeći?

Zonu oko mladog stabla, širine 50 centimetara sa leve i desne strane, kao i između stabala, trebalo bi održavati čistom od korova tako što se obavlja plitka obrada zemljišta, u više navrata tokom vegetacije.

Postoji izreka koja kaže: „Ono šta doktor pogreši, zemlja pokrije, a šta voćar pogreši, vreme otkrije“. Svako ko se bavi voćarstvom mora da bude svestan, odnosno, zna da je obrada zemljišta pre i nakon sadnje voća ključna mera za uspešno bavljenje ovim poslom. 

Da bi se podigao zasad, potrebno je obraditi zemljište tako što će se, nakon pedološke analize, odraditi rigolovanje, duboko oranje, tanjiranje i frezanje parcele. Rigolovanje se obavlja nekoliko meseci pre sadnje, na dubini oko 100 centimetara. Ovom radnjom površinski sloj zemljišta premešta se u dubinu da bi bio dostupan korenu voćaka u prvim godinama razvoja. Duboko oranje obavlja se plugovima, na dubini do 45 centimetara, a tanjiračama i frezama zemljište se dodatno usitnjava kako bi se olakšalo otvaranje brazde, ako će se saditi u brazde, ili bušenje tla na dubinu 50 do 60, a širine 40 do 50 centimetara, ako će se saditi u rupe. 

Obrada zemljišta mnogo je teža u onima koji su podignuti na zemljištu sa visokim nagibom. Za uzgoj je najbolji onaj od 4° do 6°, a tereni sa nagibom većim od 30° nisu poželjni za njegovo podizanje. Zasad koji je formiran u ravnici, mnogo je lakši za održavanje, ali je problem što se često pojavljuju mrazevi kao i visok nivo podzemnih voda koji ugrožavaju stabla. 

Ne dozvoliti korovima primat

Nakon sadnje tek slede poslovi obrade zemljišta. Najvažnije je da se ne dozvoli korovima da preuzmu primat. Koliko god obrađivali zemljište, oni će na proleće krenuti sa rastom. 

Mlada stabla nemaju dovoljno snage da se bore sa njima za dostupne hranjljive materije, a primena herbicida, u prvoj godini nakon sadnje, nije preporučljiva jer može doći do propadanja sadnica. Korenov sistem bliže je površini zemljišta i brže upija minerale iz stajnjaka i mineralnih đubriva, ali mu konkurenciju predstavljaju korovi koji se takođe bore za svoj deo. 

U tome naročito prednjači pirevina koja svojim korenom stvara busene koji su ispod i iznad površine i vrlo se teško vade. Osim toga, njen koren vuče dosta hranljivih materija koje ostaju nedostupne korenovom sistemu.
 
Uglavnom, zonu oko mladog stabla, širine 50 centimetara sa leve i desne strane, kao i između stabala, trebalo bi održavati čistom od korova tako što se obavlja plitka obrada zemljišta, u više navrata tokom vegetacije, naročito ako je leto vlažno i sa mnogo padavina. 

Obrada se radi bočnom rotacionom frezom zvanom „pipalica“ koja uništava korove i omogućava voćkama nesmetan rast i razvoj. Kod starijih, freza može da dodiruje stablo dok bi kod mlađih trebalo podesiti njenu osetljivost da ne dođe do oštećenja. Dubina obrade ne bi trebalo da prelazi desetak centimetara.

Najveća greška – podsecanje korena

Jedna od najčešćih grešaka koju voćari prave u prvim godinama jeste podsecanje korena. To rade od treće godine, a rezultati su katastrofalni. Razlog za tu meru je u tome da se podstakne njegovo razgranjavanje u zemljištu i njegov pojačan razvoj stvaranjem većeg broja tanjih korenčića koji će prikupljati minerale iz zemljišta. Ali, koren i korenove žile, u prve tri godine, nisu dovoljno jake i na dovoljnoj dubini da izdrže podsecanje tako da dolazi do zaostajanja stabla i često, njegovog sušenja. 

Ako stablo preživi u narednim godinama neće davati dovoljno roda i proizvodnja neće biti isplativa. Zato je važno znati da se podsecanje korena ne bi trebalo obavljati pre pete godine starosti zasada. 

Najbolje je da nož bude pod uglom od 40°, a dubina može da ide i do 65 centimetara. 

Podrivanje zemljišta

Uz meru podsecanja korena potrebno je uraditi još jednu koja će da omogući bolji razvoj korenovog sistema. Reč je o podrivanju zemljišta. To je ustvari duboko oranje bez zagrtanja koje se obavlja u zimskom periodu. Višegodišnjom obradom zemljišta dolazi do njegovog zbijanja i stvaranja nepovoljnog vodno – vazdušnog režima. U jednoj rečenici rečeno – koren ne može da diše. Ovo je izraženo kod voćaka, kao što je šljiva, kod koje se koren prostire više vretenasto, nego u dubinu. 

Zbijena zemlja i pogotovo tragovi točkova od traktora, u međurednom prostoru, ne dozvoljavaju korenu da uzima neophodne materije za normalan rast i razvoj. Ovom merom se razbija nepropusni sloj zemljišta, omogućava se da zemljište prodiše, koren bolje usvaja hranjiva, a u letnjem periodu, ako je sušno, bolje se čuva i vlaga. 

Dubina podrivanja trebalo bi da iznosi barem 40 centimetara, a najbolje je da se radi sa dva ili tri podrivača. Traktor ide po sredini reda, a sa obe strane, po jedan podrivač pravi brazdu koja prekida tanje korenove žile i omogućava njihovo novo razgranjavanje, a time i bolje usvajanje neophodnih biogenih elemenata.

Redovno košenje

Voćari koji nemaju dovoljno novca za bočnu frezu, korove uništavaju ili kopanjem što je, u većim zasadima, sizifovski posao ili ih kose trimerom koji silkom može da dođe do same površine zemljišta, ali neće uništiti koren korova. Upravo će on vući hranu na koju računa i koren. Zato je u većim zasadima od izuzetne važnosti da se pre podizanja obezbedi mehanizacija potrebna za borbu protiv korova. 

Ostatak prostora, između redova stabala, održava se košenjem korova ili setvom travno – detelinskih smesa koje, ako se na vreme i gusto poseju, mogu da nadvladaju i potisnu korove sa parcele, a u čemu će na Agroklubu biti više reči u narednim danima. 

Redovnim košenjem travno-detelinskih smesa i njihovim ostavljanjem, doći će do pojačane mikrobiološke aktivnosti u zemljištu, fiksiranja azota i razlaganja materija što će dati dovoljno hrane korenu kada voćka počne sa plodonošenjem. 

Neizostavni atomizer

U većim voćnjacima, od samog početka, mora se koristiti i atomizer ukoliko želimo efikasna ishrana i zaštita. Atomizeri su od 330 do 440 litara i zakačeni za traktor, na golom zemljištu, naročito na onima zasađenim pod većim nagibom, mogu da dovedu do jačeg zbijanja zemljišta, stvaranja dubokih brazdi i prevrtanja traktora.

Generalno gledajući, bez mehanizacije, ne može da se zamisli profitabilna voćarska proizvodnja. Zato je od najveće važnosti neophodno nabaviti traktore i priključna oruđa koja mogu da odgovore svim izazovima koje pred voćara postavlja podignut zasad. Savremeno i intenzivno voćarstvo ne trpi promašaje, odnosno, nedostatak mašina za obradu zemljišta i ishranu zbog čega će nabavka nove i kvalitetne mehanizacije, naročito u svetlu sve više izraženih klimatskih promena, predstavljati ključnu meru za opstanak tog sektora na našim prostorima.

Preuzeto: https://www.agroklub.rs/