Kada posetite Muzej koji je osnovao Mirko Nikolić shvatite zašto bi se u njemu ostvarili snovi mnogih poljoprivrednika. U selu Teferič nadomak Kragujevca Mirko je osnovao Muzej poljoprivrednih mašina. Ekipi RTS-a ispričao je kako se dosetio da napravi kolekciju traktora, plugova i kosilica.
Njegovo imanje na prvi pogled deluje kao skladište starog gvožđa. Na drugi pogled, ovo je Muzej starih poljoprivrednih mašina, koje Mirko Nikolić sakuplja već četiri decenije.
„Kad sam se oženio 1978. godine, imali smo jednog ‘fergusona’, plug, tanjiraču i drčljaču, a sad imam preko 40 traktora, a tih mašina ne mogu da vam brojim. Mislim stvarno ne znam. Plugova samo imamo možda 15 ili 20“, priča vlasnik Muzeja starih poljoprivrednih mašina Mirko Nikolić.
Seća se da je još sedamdesetih vozio „poršea“, ali ne automobil već traktor. Bila je to prva mašina u njegovoj kolekciji.
„I otac mi je pričao: ‘Sinko, bolje gomila gvožđa nego gomila para’. Ja volim toj mašini, bilo da je to plug, da l’ je traktor, da li je kombajn, ja volim da mu dam dušu, volim da ga napravim da radi, da funkcioniše, da se koristi“, navodi Mirko.
To je i njegova glavna misija – da spasava mašine od sudbine starog gvožđa i produžava im život.
„Evo, ovaj traktor radi, on nosi rotacionu kosilicu, drljaču, prskalicu, nosi sve. A on je kod nas ima 10-15 godina. On je u funkciji, a kad sam ga ja uz’o bio je vrvolj samo takav“, objašnjava ovaj Kragujevčanin.
U potrazi za poljoprivrednim unikatima obilazi napuštena dvorišta i otpade, a prijatelji mu javljaju gde god vide oglas: „Traktor na prodaju“. Posle četiri decenije prikupljanja i dalje ne zna koja mašina mu je najdraža.
„To ti je kao da pitaš onog što ima šest deteta koje mu je najdraže, nema toga. Ja više volim da mi kad nešto menjamo između sebe, što prodamo prodamo, ali više volim bilo koji traktor nego pare“, priča ovaj kolekcionar.
Jedino ga muči to što nema gde da smesti sve svoje mašine, ali uprkos tome primerke iz Muzeja ne prodaje. Na imanju se nalazi jedan traktor Mirkov vršnjak za koga kaže da nema tih para za koje bi ga se odrekao.
Veruje da će retki, stari primerci tek dobiti na vrednosti. Ljubav prema poljoprivredi i mašinama preneo je i na sinove koji restauriraju zaboravljene traktore, plugove, kosilice.
Sin Nenad prepravlja stari traktor za koji kaže da je potrebna cela zima da ga oživi, dok mlađi Dejan objašnjava da je potrebno da sastave motor, da ga odnesu na mašinsku obradu, da se sastavi, da se ofarba, i da se uradi instalacija na trakotru.
Nikolići su osnovali su i Udruženje vlasnika starih poljoprivrednih mašina „Šumadinac“ koje ima 20 članova. Na pitanje da li razmišlja da obustavi sakupljanje mašina Mirko odgovara da je to isto kao kad bi neko zaustavio Dunav.
„Ne možeš da zaustaviš, ovo je sada nezaustavljivo. Dunav ako možeš da zaustaviš, ti izvoli. Tako i mene“, šaljivo odgovara Mirko.
Zato sve što od poljoprivrede zarade ulažu u širenje kolekcije. Mirko mašta o jednom traktoru koji je, kako kaže, greškom prodao. Obećava da će ga restaurirati samo za svoju dušu i da će biti prava atrakcija kragujevačkog kraja.